FIGURATIVNITE ZNA^EWA NA PAJAKOT VO FRANCUSKIOT I VO MAKEDONSKIOT JAZIK

Препис

1 Никодиновски, Звонко - Фигуративните значења на пајакот во францускиот и во македонскиот јазик (стр. 1-16), од книгата Фигуративните значења на инсектите во францускиот и во македонскиот јазик, 2 - ри Август С, Штип, 2007 (2016), 636 стр. FIGURATIVNITE ZNAÊWA NA PAJAKOT VO FRANCUSKIOT I VO MAKEDONSKIOT JAZIK 1. Pajakot go deli pettoto mesto, zaedno so vo{kata, me u insektite vo francuskiot korpus od bazata po brojot na javuvawa (82 edinici so figurativno zna~ewe ili 7,76 % od vkupno 1056 edinici), dodeka vo makedonskiot korpus pajakot go deli {estoto mesto, zaedno so bolvata i so "insekt" (25 edinici ili 6,14 % od vkupno 407). Simbolikata na pajakot vo razni kulturi e polna so ambivalentnost. Inaku taa simbolika proizleguva od slednite priznaci na pajakot: izgled na teloto, pletewe pajaìna i bockawe. Ambivalentnosta na pajakot do{la do izraz u{te vo staroindiskata mitologija. Pajakot plete mreà koja e dosta tenka i koja potsetuva na edna realnost na la`ni pojavnosti. Ottamu i mo`nosta pajakot dvojno da se interpretira: ili kako sozdava~ na tkivoto na svetot ili pak kako kreator na prevezot na iluziite koj ja sokriva Vrhovnata Realnost. Ovaa dilema ja tretira i mitot za Maja, pridru`ni~ka na Varuna. Za budisti~kata filozofija Maja evocira edna povr{na realnost koja, so ogled na toa {to $ nedostiga bitieto, e li{ena od kakov i da e metafizi~ki supstrat. Za bramanisti~kata filozofija, naprotiv, edinstveno realnosta e vistinska za{to taa e ovoplotuvawe na su{nosta. Na toj na~in koprenata na Maja, isto kako i pajaìnata, ja izrazuva ubavinata na sozdavaweto a Maja e mnogu ceneta boìca. Istata dijalektika na esencija i egzistencija se sretnuva i vo poznatiot mit za Atina, boìca na mudrosta i gospodarka na tkaeweto, i za Arahne, mlada Lidijka koja kako odli~na tkaa~ka se osmelila da ja predizvika boìcata vo tkaewe. Atina istkala tapiserija so 12-te bogovi od Olimp a na nejzinite kraevi gi evocirala kaznite {to im sleduvale na smrtnicite koi gi predizvikuvale bogovite. Arahne, od svoja strana, istkala tapiserija na koja bila pretstavena qubovta na bogovite kon obi~nite smrtni~ki. Atina, nalutena od toj ~in, ja udrila Arahne. Arahne, ~uvstvuvaj}i se navredena, se obidela da se obesi. Vo posleden moment Atina ja spasila Arahne pretvoraj}i ja pritoa vo pajak koj za kazna postojano }e visi na svojata pajaìna (ma{kiot rod na makedonskata imenka pajak ja namaluva mo`nosta za predavawe na ovoj mit na makedonski jazik). Ottamu, dene{nata tenkost

2 Nikodinovski, Zvonko - Figurativnite značenja na pajakot vo francuskiot i vo makedonskiot jazik (str. 1-16), od knigata Figurativnite značenja na insektite vo francuskiot i vo makedonskiot jazik, 2 - ri Avgust S, Štip, 2007 (2016), 636 p. 2 Zvonko Nikodinovski na pajaìnata, go simbolizira neuspehot na ~ovekot koj sakal da se natprevaruva so Gospod Bog vo sozdavaweto na svetot. Od gornite dva mita proizleguva i simbolikata na pajakot kako vi{o boèstvo-demiurg, sozdava~ na kosmosot. Taka vo mitovite na razni narodi vo svetot pajakot se javuva kako sozdava~ i na svetot i na materijata od koja se sozdadeni lu eto (kaj Anansite vo zapadna Afrika, vo Mikronezija, kaj A{antite, kaj Malajcite itn.). So ogled na toa {to pajakot ja plete sudbinata na svetot i na lu- eto, toj bil upotreben nasekade vo svetot i kako predznak za otkrivawe na sudbinata. Toku taa predviduva~ka ili gata~ka funkcija na pajacite ja sre}avame na primer kaj Bamunite od Kamerun. Tie za gatawe go upotrebuvaat opasniot pajak migal na toj na~in {to vrz negovoto prebivali{te stavaat odve~er znaci koi pajakot gi razmestuva pretvoraj}i gi vo poraki {to treba utredenta gata~ot da gi protolkuva. Predviduvaweto so pomo{ na pajaci bilo praktikuvano i vo carstvoto na Inkite. Pokraj gornite dve op{tora{ireni simboliki, pajakot ponekade se smeta i kako simbol na du{ata ili kako voda~ na du{ite. Takvata negova simbolika se sre}ava kaj altajskite narodi od Centralna Azija i od Sibir, kaj Muiskite vo Kolumbija, kaj Actekite, kaj Vietnamcite i dr. Trojnata simbolika na pajakot kako sozdava~ na svetot, kako predviduva~ na sudbinata i kako voda~ na du{ite go postavuva pajakot vo uloga na posrednik me u svetot na bogovite i svetot na lu eto. Tokmu taa negova posredni~ka uloga napravila kaj nekoi narodi, na pr. kaj Bambarite, pajakot da go simbolizira najvisokiot stepen na ~inot na voveduvawe vo koj vovedenite ja dostignuvaat interiorizacijata, taa realizatorska mo} na intuitivniot i meditativen ~ovek. Simbolikata na interiorizacija, pretstavena preku pajak koj se zakanuva srede pajaìna, se nadopolnuva so edna druga slika na koja pajakot se ni{a visej}i na vlakno od svojata pajaìna. So dlaboki seksolo{ki asocijacii, toa vlakno na misti~en plan potsetuva na papo~nata vrvca ili pak na zlatniot sinxir koj go povrzuva sozdadenoto su{testvo so svojot sozdava~ i preku kogo su{testvoto se obiduva da se iska~i do sozdava~ot. Slikata na pajak koj se ka~uva prugore svoite

3 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 3 vlakna pretstavuva slika na slobodata, a vlaknoto pretstavuva sredstvo, podloga za duhovno sebeostvaruvawe. 1 Za simbolikata na pajakot moème da go navedeme i misleweto na Jung deka «kako i site drugi ladnokrvni ìvotni ili kako i site onie koi ne poseduvaat cerebralno-spinalen sistem, pajakot ima funkcija na pretstavuvawe, vo oniri~kata simbolika, na eden psihi~ki svet koj n$ e krajno tu.» 2 Da go spomeneme Diran koj za simbolikata na pajakot veli: «Pajakot kako negativen simbol, prvoklasen tkaa~ i uni- {tuva~, gi polarizira vo sebe site straotni misterii na ènata, na ìvotnoto i na nivnite odnosi.» 3 (u{te edna{ stanuva o~igledno deka ma{kiot rod na imenkata vo makedonskiot jazik odzema mnogu od simbolikata {to ja ima pajakot vo drugite kulturi). Na krajot da kaème deka i vo Biblijata pajakot e ambivalenten. Imeno, iako pajaìnata se sporeduva so nade`ta na hipokritot poradi nejzinata kinlivost, sepak Gospod ja upotrebil pajaìnata za da go sokrie David koga ovoj na{ol pribeì{te vo pe{terata na Engadi begaj}i od Saul. Vo hristijanskata simbolika pajakot e najprvin simbol na skràvost, za{to toj «ja cedi muvata kako {to skràvecot go cedi siromaviot», potoa i na avolot «koj n$ gi podmetnuva svoite zamki kako {to pajakot ja podmetnuva svojata mreà». 4 A. Pajakot vo francuskiot jazik a. Semiolo{ki priznaci 2. Od vkupniot broj primeri so pajak vo francuskiot korpus od bazata (82), priznakot FIZI^KI OSOBINI e zastapen vo 10 edinici i so 12,19 % se nao a na treto mesto me u ~etiri grupi priznaci. Eden del od ovie edinici se zasnovaat na sli~nosti vo izgledot dodeka drug del se zasnova na sli~nosti vo gradbata. Me u edinicite 1 Sp. J. Chevalier & A. Gheerbrant: Dictionnaire des symboles, Robert Laffont, Paris, 1982, str Sp. J.-P. Clébert: Bestiaire fabuleux,, A. Michel, Paris, 1971, str. 42. Podvle- ~enoto e na{e. 3 Sp. ibid., str. 43. Podvle~enoto e na{e. 4 Sp. J.-P. Clébert: Bestiaire fabuleux,, A. Michel, Paris, 1971, str. 43.

4 4 Zvonko Nikodinovski koi se gradat vrz sli~nosti vo izgledot moè da izdelime nekolku anatomski edinici: (1) & araignée = «testicules» (Argot du corps), (2) & arachnoïde = «anat. l'une des trois membranes qui enveloppent l'axe cérébro-spinal» (Lexis), (3) & doigts d'araignée = «vx. doigts d'une souplesse à faire craindre d'en être filouté» (Rey-Chantreau), (4) & faire patte d'araignée = «caresser du bout des doigts les parties sexuelles de l'homme» (Caradec). 5 Vo slednite dve edinici se raboti za apelativ i prekar zasnovani vrz fizi~ka sli~nost: (5) & araigne = «enfant, femme frêle et maigre» (Rolland, t. 12, 131), (6) & L'araignée = «surnom donné à une femme à cause de la longueur de ses pieds et de ses mains» (Rolland, t. 12, 127). Edinicite od vtorata podgrupa se zasnovaat na sli~nosti vo gradbata na mreàta {to ja plete pajakot. Vlaknoto na pajaìnata so svojata tenkost i kinlivost pretstavuva figura koja nao a upotreba vo slednite ~etiri edinici od ovaa podgrupa: (7) & tisser des toiles d'araignées = «faire quelque chose de peu solide qu'il faudra recommencer» (Rolland, t. 3, 238), (8) & toile d'araignée = «fig. sophisme, argumentation faible, captieuse, etc.» (Bescherelle), (9) & Le fil dont on renoue les amitiés rompues n'est qu'un fil d'araignée (Maloux) i (10) & Marivaux passe gravement son temps à peser des ailes de mouches dans des balances de toiles d'araignées (Delacour: Voltaire) Grupata osobini ODNESUVAWE e zastapena so 48 edinici i so 58,54 % se nao a na prvo mesto. Ovaa grupa e pretstavena so dva priznaci: na~in na dvièwe i odnesuvawe na pajakot spored vremeto i drugi pojavi. Na~inot na dvièwe go sre}avame vo slednite edinici: (11) & être fière comme une araignée = «avoir des manières prétentieuses, affectées» (Rolland, t. 12, 131: Wallonie), (12) & marcher à pas comptés comme des araignées (Rolland, t. 12, 131: XVI s.). 5 Da se navratime pak na mitot za Atina i za Arahne. Vo edna negova varijanta se spomenuvaat i incestni odnosi me u Arahne i nejziniot brat Falanks koj poradi toa bil pretvoren vo ìvotno, verojatno vo vidot peperuga falen. Me utoa nekoi istraùvawa na Jung naveduvaat na toa deka Falanks ozna~uva del od prst - falanga a ne eden vid no}na peperutka pa ottamu i odnosot me u Arahne i Falanks ozna~uva ne incest tuku masturbirawe ( pajakot kako ènski polov organ a prstot kako zamena na ma{kiot polov organ - phallus koj doa a od istiot koren kako i zborot phalanx) (sp. J.-P. Clébert: Bestiaire fabuleux, Albin Michel, Paris, 1971, str. 43 ).

5 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 5 Osobinata odnesuvawe na pajakot spored vremeto i drugi pojavi e zastapena vo bazata so 46 edinici. Seto ova samo ja potvrduva gornata konstatacija deka pajakot imal mnogu va`na manti~ka (predviduva~ka) funkcija vo mnogu kulturi pa i vo francuskata. Odnesuvaweto na pajakot spored vremeto e zastapeno vo 25 pretskaùvawa za vremeto. Vo francuskiot korpus od bazata zabeleàvme 13 edinici za ubavo i 12 za lo{o vreme. Eve {to s# pretskaùva ubavo vreme vo odnesuvaweto na pajakot: (13) & Il fera beau si les araignées travaillent à grands fils et entament l'armature d'une nouvelle toile (Dictons des bêtes: Namur-Belgique), (14) & Il fera beau si les fils des toiles des araignées sont longs (Dictons des bêtes: Ardennes), (15) & Il fera beau si les araignées consolident leur ouvrage le soir (Dictons des bêtes), (16) & Il fera beau si les araignées opèrent des changements dans leurs toiles (Dictons des bêtes: Liège-Belgique), (17) & Il fera beau si les araignées allongent et détendent les haubans de leurs toiles (Dictons des bêtes), (18) & Une averse prendra fin rapidement si l'araignée se remet à l'ouvrage sous la pluie (Dictons des bêtes), (19) & Il fera beau si les araignées montrent la tête et étendent les pattes (Dictons des bêtes: Belgique), (20) & Il fera bea si le matin, les toiles des araignées tendues horizon- talement ne présentent pas de trou au milieu (Dictons des bêtes: Belgique), (21) & Il fera beau si les araignées restent inertes (Dictons des bêtes: Namur-Belgique), (22) & Il fera beau si les araignées délaissent les coins sombres (Dictons des bêtes: Vosges), (23) & L'apparition des fils de l'érigone est signe de beau temps (Dictons des bêtes), (24) & Il fera beau si les araignées descendent le long de leur fil (Dictons des bêtes: Belgique) i (25) & Il fera beau si les faucheux apparaissent en grand nombre (Dictons des bêtes). Za lo{o vreme postojat pove}e predznaci vo odnesuvaweto na pajakot. Eden del od tie predznaci se odnesuvaat na do`dlivo vreme: (26) & Quand l'araignée se laisse pendre au bout de son fil, c'est signe de pluie (Rolland, t. 3, 242), (27) & Araignée tissant, mauvais temps (Dournon), (28) & Il va pleuvoir si le matin, les toiles fixées aux haies sont horizontales en forme de parapluie et perforées au milieu (Dictons des bêtes: Belgique), (29) & Il va pleuvoir si les araignées tissent leur toile avec précipitation (Dictons des bêtes: Vosges), (30) & Il va pleuvoir si les araignés raccourcissent les haubans de leur toile (Dictons des bêtes: Belgique), (31) & Il va pleuvoir si l'araignée grise descend tout au long de son échelle de soie (Dictons des bêtes: Belgique), (32)

6 6 Zvonko Nikodinovski & Il va pleuvoir si l'araignée des champs sort par temps de rosée (Dictons des bêtes), (33) & Il va pleuvoir si les araignées se rassemblent (Dictons des bêtes: Bourbonnais) i (34) & Il va pleuvoir si les araignées détruisent leurs toiles (Dictons des bêtes:belgique). Drugiot del pretskaùvawa od ovaa podgrupa predviduvaat vetrovito vreme: (35) & Le vent ou la tempête menacent si les araignées se réfugient dans les habitations (Dictons des bêtes), (36) & Le vent ou la tempête menacent si les araignées ne travaillent pas (Dictons des bêtes: Belgique) i (37) & Le vent sera de courte durée si les araignées se bornent à tendre les rayons de leur toile (Dictons des bêtes: Belgique). Ostanatiot del od edinicite na ovaa podgrupa (21) se odnesuvaat na povrzanosta me u odnesuvaweto na pajakot i drugi pojavi. Mnogu se interesni veruvawata svrzani za pajacite vo francuskata kultura. Kako i kaj pretskaùvawata i veruvawata moème da gi podelime vo 2 grupi: pozitivni i negativni predviduvawa. Pozitivnite predviduvawa trgnuvaat od odredeno odnesuvawe na pajakot i prorekuvaat nastan koj e dobro}uden za ~ovekot. Me u takvite nastani spa aat najprvin onie koi se odnesuvaat na sre}ata voop{to: (38) & A condition qu'on l'écrase du pied droit, l'araignée est un animal dont l'apparition peut être considérée comme un présage favorable (Dictionnaire des superstitions), (39) & Mettre une araignée dans l'habit de celui qui va tirer à la conscription, lui fera avoir un beau numéro (Rolland, t. 12, 134), (40) & Les fils de la Vierge vus, présagent nouvelles de l'absent (Rolland, t. 12, 139), (41) & Pour être heureux au jeu, on prend une araignée, on l'enferme dans une boîte; quand elle est anéantie, réduite en miettes, on en jette la poussière sur les cartes, les dominos, etc. A coup sûr, alors, on aura de la chance. (Rolland, t. 12, 134), (42) & Celui qui parviendra à faire un peloton de fils de la vierge sans les rompre, ira sûrement en paradis (Rolland, t. 12, 140: Ardennes), potoa onie koi predviduvaat dobivka vo pari: (43) & Voir une araignée blanche, présage de l'argent (Rolland, t. 12, 134), (44) & Quand nous voyons une araignée qui file de haut en bas, c'est signe qu'il nous viendra de l'argent (Rolland, t. 12, 135),

7 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 7 ili pak predviduvawa koi se odnesuvaat na dobro zdravje, kako na dobitokot taka i na lu eto: (45) & En beaucoup d'endroits, on n'enlève pas les toiles d'araignées dans les étables, parce qu' elles attirent à elles les venins et assainissent l'endroit (Rolland, t. 12, 132), (46) & Portée vivante sur la poitrine d'un fiévreux, une araignée le guérit, car elle mange la fièvre. (Rolland, t. 12, 133), (47) & Quand un enfant est étique, on lui attache au cou une noix à moitié vide, dans laquelle on a enfermé une araignée. Si au bout de neuf jours, l'insecte est encore en vie, l'enfant vivra; dans le cas contraire, il est voué à une mort certaine. (Rolland, t. 12, 133), (48) & La toile d'araignée couverte de folle farine est bonne pour les playes (Rolland, t. 12, 134), (49) & L'araignée qui a une croix sur le dos a de petites pierres dans le corps; on attache ces pierres au cou pour servir d'amulette contre la peste (Rolland, t. 12, 137), (50) & L'eau des fontaines où il y a des fils de la Vierge est meilleure que autre parce que la Vierge est venue y filer (Rolland, t. 12, 140), (51) & Contre les coliques on fait manger à l'enfant malade une omelette à la toile d'araignée (Rolland, t. 3, 239). Kaj negativnite predviduvawa odredeno odnesuvawe na pajakot prorekuva nastan koj e zlo}uden za ~ovekot. Takvi se slednite predviduvawa: (52) & Araignée de douze heures, grand malheur (Rolland, t. 12, 135), (53) & Quand les araignées des bruyères ont tendu leurs toiles partout, en bien plus grande quantité que de coutume, comme cela arrive en certaines années, signe de grande mortalité (Rolland, t. 12, 136), (54) & Si une mouche, attend la guerre; si un ver, force bien sur terre; et s'il s'y trouve une araignée, mortalité toute l'année (Sagesses du corps: Ile-de-France), (55) & Celui qui brise les fils de la Vierge fait pleurer le bon Dieu (Rolland, t. 12, 140), (56) & Si vous rencontrez, le matin à jeun, des fils de la vierge, qui se collent à votre figure, vous pleurerez dans la journée (Rolland, t. 12, 140: Sarthe). Da go navedeme i slednoto veruvawe vo koe pajakot se javuva kako predznak istovremeno i na pozitivni i na negativni nastani: (57) & Araignée du matin - chagrin, araignée du midi - souci, araignée du soir - espoir (Montreynaud, 871). Interesno za ova predviduvawe e misleweto P. Kleber koj smeta deka ova veruvawe proizleguva od lo{iot prevod na edno germansko veruvawe vo koe se javuva glagolot spinnen koj zna~i «tkae» i koj, spored nego, e upotreben vo toa veruvawe figurativno vo zna~ewe na «fantazira», taka {to zna~eweto na veruvaweto bi bilo deka fantaziraweto nautro ne e zdravo i nosi taga. 6 6 Sp. J.-P. Clébert: Bestiaire fabuleux, Albin Michel, Paris, 1971, str. 43.

8 8 Zvonko Nikodinovski Na krajot, }e go spomeneme slednoto predviduvawe od koe se gleda deka i vo francuskata kultura ima ostatoci od simbolikata na pajakot kako vodi~ na du{ite, za {to stana zbor pogore: (58) & Quand on voit une araignée sur le corps d'un mourant, c'est signe qu'elle se dispute avec Dieu à qui aura le corps. (Rolland, t. 12, 136). 3. Grupata osobini ODNESUVAWE ME\U PAJAKOT I DRU- e pretstavena so 17 edinici vo bazata i so 20,72 % se nao a na vtoro mesto. Vo site edinici pajakot se javuva vo svojata aktivna uloga kako insekt koj plete pajaìna za da lovi drugi ìvotni. Osnovnoto svojstvo na pajakot na~in na lovewe so pomo{ na mre- ì vo prenosna smisla ozna~uva «postavuvawe zamki, stapici»: (59) & araignée de trottoir = «arg. camelot» (Rolland, t. 12, 131), (60) & tisser des toiles d'araignée = «tendre des pièges, dresser des embûches» (Bescherelle). Vrz osnova na taa osobina pajakot najprvin se javuva kako simbol na itro, podlo i egoisti~no su{testvo: (61) & araignée = «personnage masculin des contes de la fôret incarnant l'astuce, la fourberie et l'égoîsme» (Fr. d'afrique), (62) & méchant comme une araignée (Rolland, t. 3, 237), (63) & L'araignée convertist tout son aliment en venin et poison = «se dit à propos des ingrats» (Rolland, t. 12, 132). So ogled na toa {to vo francuskiot jazik imenkata araignée e od ènski rod taa i na{la figurativna primena vo ozna~uvawe na èni koi na koj i da e na~in imaat sli~nosti so pajakovoto postavuvawe mreì: (64) & araignée de bastringue = «invective, en style poissard, adressée à une fille qui fréquente les cabarets dansants, 1809» (Gai Parler), (65) & araignée de confessionnal = «plaisamment, bestiole qui, avec la grenouille de bénitier et punaise de sacristie, forme un trio peu ou prou sympathique, pour hanter les églises campagnardes et citadines» (Gai Parler), (66) & L'oeil de la femme est belle toile d'araignée (Dournon). Slikata na gusta pajaìna okolu nekoi predmeti ili vo nekoe mesto asocira na napu{teni predmeti odnosno mesto od strana na lu eto, ili pak na podolg vremenski interval koj izminal pred momentot na slikata. Ovaa metafora e univerzalna, a se sre}ava, osven vo jazi~niot, i vo drugi znakovni sitemi (karikaturata, slikarstvoto, filmot i dr.). Taa metafora ja sre}avame vo slednite frazemi: (67) & Les araignées ont fait leur toile sur nos dents = «il y a long temps que nous n'avons pas mangé» (Oudin), (68) & enlever les toiles d'araignées =

9 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 9 «coucher avec une femme qui est restée chaste pendant longtemps» (Guiraud), (69) & On dit à un enfant: Je te secouerai les arnitoiles = «je te fesserai» (Rolland, t. 12, 131), (70) & On dit d'un avare que sa poche est pleine de toiles d'araignées = «il n'y met jamais la main pour donner» (Rolland, t. 3, 238). Vo uloga na lovec na drugi `ivotni pajakot se javuva vo 7 edinici. Vo {est od niv kako `rtva se javuva muvata a vo edna `rtva e mravkata. Vo poglavjeto za muvata ve}e navedovme ~etiri primeri za odnesuvawe me u pajakot i muvata (sp. 88 pod broevite: 61, 62, 63 i 64) a tuka davame u{te nekolku edinici: (71) & Quel est le comble pour une araignée? Prendre la mouche parce qu'elle n'a rien à manger (L'humour des enfants, 141), (72) & Je conçois que les araignées nomment Providence le pouvoir qui leur amène des mouches à dévorer; mais je ne sais comment les mouches doivent l'appeler (Delacour: J.-B. Say), (73) & Prendre des mouches pour les jeter dans la toile d'une araignée, est une manière de jouer à la Providence (Delacour: Valtour), (74) & L'enseignement de la mouche n'est pas pour l'araignée (Dictionnaire des citations: H. Michaux). Vo sledniot vic kako `rtva na pajakot se javuva mravkata koja uspeva da go nadmudri posilniot od sebe: (75) & Une petite fourmi, tombée dans un verre de whisky, supplie une araignée qui se trouve au bord du verre: - Je vous en supplie, madame l'araignée, aidez-moi à sortir, je vais mourir! - Mais petite idiote tu sais bien que si je te sauve je vais te manger... - Tant pis, répond la fourmi, je ne veux pas mourir noyée, tout plutôt qu ça, sauvez-moi, je vous en conjure! Alors l'araignée sauve la fourmi en allongeant une de ses pattes mais la fourmi se sauve à toute vitesse et se réfugie dans une plinte: - Quelle menteuse, tu m'avais dit que je pourrais te manger? hurle l'araignée. - Oh! vous savez, répond la fourmi, moi, quelques gouttes d'alcool et je ne sais plus ce que je dis... (Dictionnaire du rire, 196) 4. Grupata osobini ODNESUVAWE ME\U PAJAKOT I ^O- VEKOT e pretstavena od 7 edinici vo francuskiot korpus od bazata i so 8,54 % se nao a na ~etvrto mesto. Odnosot na lu eto prema pajakot e

10 10 Zvonko Nikodinovski krajno negativen: pajakot e vlaknesto i opasno su{testvo a zgora na toa ponekoga{ i crno. Eve gi tie pretstavi za pajakot otslikani vo figurativnite edinici: (76) & en avoir en horreur comme d'une araignée = «en parlant d'une personne ou d'une chose pour laquelle on a de l'aversion, de l'antipathie, du dégoût» (Bescherelle), (77) & avoir une araignée au plafond (dans la tête) = «être fou» (Rey-Chantreau), (78) & l'araignée a engourdi mon corps = «je ne sais pas où j'avais ma tête; formule de politesse au Togo pour s'excuser d'une faute» (Fr. d'afrique), (79) & Un gars se présente chez le psychiatre et il déclare: - Mon existence est devenue horrible. Je suis d'une propreté maladive, et pourtant du matin au soir et du soir au matin, je sens des petites bêtes qui se promènent sur moi: des cafards, des araignées, des scorpions, des punaises... Et le bonhomme se gratte, se crispe et se contorsionne. - Hé, là! Arrêtez vos tics et vos grimaces, s'écrie le psychiatre, ou vous allez secouer toute votre vermine sur moi... (Nègre: Dict. des hist. drôles, 1986) Tarantulata kako poseben vid pajak e poznata u{te poodamna po svojata crna boja i po svojot ubod koj se smetal za mnogu opasen. Inaku nazivot tarantula doa a od gradot Taranto vo ju`na Italija vo ~ija okolina imalo mnogu takvi pajaci: (80) & tarentule = «se dit de quelqu'un dont les piqûres sont à redouter» (Edouard), (81) & être piqué de la tarentule = «expr. applicable à une personne emportée par une violente colère» (Pradez). Ubodot na tarantulata bil dosta opasen a za negovoto lekuvawe svedo~i ovaa korzikanska frazema: batta a tarantedda = «1. danser la tarantelle (une allègre danse napolitaine qui, à l'origine, entrait dans la thérapie musicale des victimes de la tarentule 2. avoir faim, avoir le ventre creux, danser devant le buffet vide» (Expressions corses). Kako posledica na toa narodno veruvawe za opasnosta na ubodot e i slednata anatomska leksema: (82) & tarentisme ou tarentulisme = «Pathol. affection nerveuse, analogue à la chorée, que l'on attribuait jadis, à tort, à la piqûre de la tarentule» (Lexis). b. Semanti~ki priznaci 5. Figurativnitie edinici koi se gradeni so leksemi koi mu pripa aat na leksi~ko-semanti~koto pole "PAJAK" vo francuskiot

11 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 11 jazik gi poseduvaat slednite semanti~ki osobini: 1. Figurativnite edinici se zasnovaat na pet osobini na pajakot: a) (fizi~ka osobina) izgled b) (fizi~ka osobina) gradba) v) (odnesuvawe) na~in na dvièwe g) (odnesuvawe) odnesuvawe na pajakot spored vremeto i drugi pojavi i d) (odnesuvawe) pletewe mreà i lovewe. 2. Sekoja od gornite osobini se javuva so odredena simbolika vo figurativnite edinici i toa: - fizi~kata osobina "IZGLED" simbolizira vo figurativna smisla delovi od ~ove~koto telo ili ~ove~ka stava (vkupno 6 edinici pod broevite: 1, 2, 3, 4, 5 i 6). - fizi~kata osobina "GRADBA" se odnesuva na nesolidnata i lesno kinliva gradba na pajaìnata i taa simbolizira ne{to apstraktno koe e nesolidno, neizdr`livo i stoi na stakleni noze (vkupno 4 edinici pod broevite: 7, 8, 9 i 10). - "NAÎNOT NA DVI@EWE" simbolizira odredeno zabaveno dvièwe na lu eto koe upatuva na pretencioznost (vkupno 2 edinici pod broevite: 11 i 12). - "ODNESUVAWETO NA PAJAKOT SPORED VREMETO I DRUGI POJAVI" e zastapeno vo najgolem broj edinici, vkupno 46. Vo ramkite na ovie edinici pajakot direktno ne simbolizira ni{to no negovata prisutnost upatuva na slednite pojavi: ubavo vreme (vkupno 13 edinici pod broevite: 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24 i 25), do`d (vkupno 9 edinici pod broevite: 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33 i 34), lo{o i vetrovito vreme (vkupno 3 edinici pod broevite: 35, 36 i 37), predznak za sre}a (vkupno 5 edinici pod broevite: 38, 39, 40, 41 i 42), predznak za nesre}a (vkupno 7 edinici pod broevite: 52, 53, 54, 55, 56, 57 i 58), predznak za pari (vkupno 2 edinici pod broevite: 43 i 44) i predznak za dobro zadravje (7 edinici pod broevite: 45, 46, 47, 48, 49, 50 i 51). - "PLETEWETO MRE@A I LOVEWE" ima dvojna simbolika: aktivna i pasivna. Aktivnata strana simbolizira itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo (vkupno 20 edinici pod broevite: 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81 i 82). Pasivnata strana, odnosno pajaìnata, simbolizira napu{teni predmeti ili mesta od strana na lu eto ili pak odminat vremenski interval (vkupno 4 edinici pod broevite: 67, 68, 69 i 70). Leksi~kata kategorija "Figurativni zna~ewa na pajakot" vo francuskiot jazik gi poseduva slednite osobini: raznite ozna~uva~i

12 12 Zvonko Nikodinovski od leksi~ko-semanti~koto pole "PAJAK" se nositeli na nekoja od ovie tri semanti~ki kategorii: kako predmetna stvarnost (delovi od ~ove~koto telo ili ~ove~ka stava, napu{teni predmeti ili mesta od strana na lu eto ili pak odminat vremenski interval, ne{to apstraktno koe e nesolidno, neizdr`livo i stoi na stakleni noze), kako ~ove~ko odnesuvawe (zabaveno dvièwe na lu e koe simbolizira pretencioznost, itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo) i kako predznak za (ubavo vreme, do`d, lo{o vreme, sre- }a, nesre}a, pari i dobro zdravje). 6. Kaj francuskite figurativni edinici so pajak ja imame slednata sostojba vo rasporedot na referentnata vrednost: - najgolem broj edinici se so negativna referentna vrednost (vkupno 51 ili 62,19 %). Negativnite priznaci i po broj se najve}e, (predznaci): delovi od ~ove~koto telo ili ~ove~ka stava, ne- {to apstraktno koe e nesolidno, neizdr`livo i stoi na stakleni noze, odredeno zabaveno dvièwe na lu e koe simbolizira pretencioznost, predznak za (do`d, lo{o vreme i vetrovito vreme, nesre}a), itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo i napu{teni predmeti ili mesta od strana na lu eto ili pak odminat vremenski interval. - na vtoro mesto se edinicite so pozitivna referentna vrednost (vkupno 28 ili 34,15 %). Pozitivni se slednite priznaci: predznak za (ubavo vreme, sre}a, pari, dobro zdravje). - na treto mesto se edinicite so neodredena vrednost (vkupno 3 ili 3,66 %). Nieden priznak ne e celosno neodreden tuku samo delumno neodredeni se slednite priznaci: delovi od ~ove~koto telo i zabaveno dvièwe. Za referentnata vrednost na pajakot vo francuskite figurativni ednici moème da go zaklu~ime slednoto: osven kako predznak za pozitivni nastani vo nekoi predviduva~ki paremii (od vkupniot broj na predviduva~ki paremii /46/ 27 sodràt pozitivna referentna vrednost), pajakot se javuva isklu~itelno so negativen stroe`. 7. Francuskite figurativni edinici so pajak se zasnovani vrz 5 razni stilski figuri, kako razli~ni vidovi na figurativno zna~ewe. Tie se javuvaat so slednata zastapenost: prva po brojnost e analogijata so 46 edinici (56,09 %), na vtoro mesto e metaforata so 25 edinici (30,49 %), na treto mesto se nao aat komparacijata i personifikacijata so po 4 edinici (4,88 %) i na petto mesto e metonimijata so 3 edinici (3,66 %).

13 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik 13 B. Pajakot vo makedonskiot jazik a. Semiolo{ki priznaci 8. Kako {to rekovme pogore (sp. 154), makedonskiot korpus od bazata sodrì vkupno 25 edinici koi imaat leksemi od leksi~ko-semanti~koto pole "PAJAK". Toa pretstavuva 6,14 % od vkupnata brojka (407) i e za 1,62 % pomalku vo odnos na francuskiot korpus (7,76 %). Priznakot FIZI^KI OSOBINI e zastapen samo vo 2 edinici i so 8 % se nao a na posledno mesto me u ~etiri grupi priznaci. Ednata od ovie edinici se zasnova na teìnata na pajakot a drugata na gradbata na pajaìnata. Malata teìna na pajakot e zastapena vo slednata gatanka: (1) - Edno tore pominalo niz more ni tore se udavilo ni more se razmatilo (Penu{liski: Poslovici). Spored gradbata pajaìnata e pretstavena vo edna poslovica i toa preku svojata tenkost i kinlivost (ovaa osobina na pajaìnata be{e pretstavena vo 4 francuski edinici pod broevite 7, 8, 9 i 10): (2) - Muata se vrzua so edno vlakno pajaìnoo, a biolo so debela ortoma = «sredstvata treba da bidat primereni na celta» (Cepenkov: Poslovici). 9. Grupata osobini ODNESUVAWE ja sre}avame vo 4 edinici i so 16 % se nao a na vtoro mesto. Ovaa grupa e mnogu posiroma{na od francuskata i taa e zastapena samo so eden priznak: odnesuvawe na pajakot spored nekoi pojavi. Odnesuvaweto na pajakot zna~i se koristi vo 4 predviduva~ki paremii so slednite karakteristiki: kako predznak za dobivawe pismo (3) - Ako te polazi pajak }e dobie{ pismo, kako predznak za gosti (4) - Kako {to si rabotit ~oek ali sedit, tuku od nenadejno da ti se provisni nekoj pajak na rakata na nekoj prs, zavaten so pajaìna i provisnat udolu toa bilo: nekoj gostin }e ti dojdel. Ako e pajako zapnat na paleco, vo istio den }e ti dojdel gostino. Ako ti e zapnat na vtorio, drugio den }e ti dojdel, ako na strednio, na tre}io den }e ti dojdel; ako na ~etvrtio, na ~etirite dni }e ti dojdel; ako na malio ti e zapnat, na pettio den }e ti dojdel! I drugo ima: ako e mnogu dolg koneco od pajaìnata, od mnogu dolg pat }e ti idel gostino. I u{te drugo pokaùalo: ako se zapni pajago za ènska raka, èna }e ti bide gostino; ako e na ma{ka raka, ma` }e ti bide gostino. (Cepenkov: Veruvawa, 189), kako predznak za dobivawe pari (5) - Pajak da ti naprai pajaìna vo ali{tata, za mnogu arno bilo: pe~alba }e si spe~alel golema (Cepenkov: Veruvawa, 422) i kako predznak za epidemija (6) - Vo letno vreme, ako bi da imaat po

14 14 Zvonko Nikodinovski zemjata i po drvjata izzaka~ena pajaìna mnogu, i ako se raznesuat po vetrot od edno mesto na drugo, ~ekaj si lo{a boles po lu eto. (Cepenkov: Veruvawa, 62). 10. Grupata osobini ODNESUVAWE ME\U PAJAKOT I DRU- e pretstavena so 16 edinici i so 64 % taa se nao a na prvo mesto. Vo site edinici pajakot se javuva vo uloga na insekt koj plete pajaìna za da lovi drugi ìvotni. Osnovnoto svojstvo na pajakot: na~in na lovewe so pomo{ na mre- ì vo figurativna smisla ozna~uva «postavuvawe zamki, stapici»: (7) - I p'jakon pletit p'ja~ina, za da se ranit (Kavaev, 1253), (8) - fa}a nekogo vo svoite mreì (RMJ), (9) - se zapletkuva vo pajaìna od (zakoni i propisi). Vrz osnova na taa osobina pajakot se javuva kako simbol na itro, podlo i egoisti~no su{testvo: (10) - pajak = «eksploatator» (RMJ), (11) - P~elata od cve}ata berit med, a p'jakot - zer = «lu eto se predodredeni da bidat dobri ili lo{i» (Kavaev, 3083), (12) - pajakot ne prede mreà zaradi edna muva = «goleminata na korista treba da ja opravda sprovedenata akcija» (N. Makedonija, ), (13) - Da ne duva{e vetar, pajacine nebono }e go premreèa = «postojat sili koi ne dozvoluvaat da se namnoàt vo ogromen broj lo{ite i zlostornicite» (Kavaev, 1253), (14) - Pajakot i za sebe si ja plete mreàta (Osten, : J. Petrovi}). Osobinata da plete mreì na pajakot mu dodelila visoko mesto me u gatankite vo makedonskiot jazik koi kako svoja odgatka go imaat pajakot. Taka, pokraj ve}e citiranata gatanka kaj edinicata pod broj 1, ima u{te 8 gatanki vo koi pajakot se javuva zaedno so svojata pajaìna: (15) - Sin sito gradi (Penu{liski: Poslovici), (16) - Bez vreteno ìca predit, bez razboj platno predit, tkajt, pak gol odit (Penu{liski: Poslovici), (17) - Bogda se vozit so tridevet lozi sam Bog se ~udit, kako se drìt (Penu{liski: Poslovici), (18) ne jet i pak tkait, ìci vrlat nesukani i so race i so noze? (Cepenkov: Poslovici), (19) - Ni predeno, ni tkaeno, na yizd obeseno (Penu{liski: Poslovici), (20) - Imam edno ne{~o, na vetrot pat pravi i od tam se rani (Penu{liski: Poslovici), (21) - Vise grozde, ne se jade (Penu{liski: Poslovici), (22) - Lulka bez ortomi (Penu{liski: Male{, 288). Interesno e deka makedonskiot korpus, za razlika od francuskiot vo koj sretnavme 4 takvi edinici, ne sodrì niedna figurativna edinica vo koja pajaìnata se javuva kako simbol na napu{teni predmeti odnosno mesta od strana na lu eto, ili pak na podolg vremenski interval.

15 Figurativnite zna~ewa na pajakot vo fr. i vo mak. jazik Grupata osobini ODNESUVAWE ME\U PAJAKOT I Ô- VEKOT e zastapena samo so 3 edinici i so 12 % se nao a na treto mesto me u ~etiri grupi priznaci. I trite edinici pretstavuvaat kletvi koi voop{to gi nema vo francuskiot korpus. Vo dve od niv pajakot se javuva vo svojata aktivna uloga kako opasen insekt koj gi kasa lu eto: (23) - Pajak da go uape, ta ~etiriese deca da go lulat (Penu{liski: Poslovici), (24) - Pajago da go spleti koa }e mi plati (Cepenkov: Poslovici), dodeka vo tretata edinica pajakot se javuva vo uloga na paciens: (25) - kako pajak da se sobira (SbNU, VII, [tip: P. A. â~arov, 23). b. Semanti~ki priznaci 12. Figurativnitie edinici so "PAJAK" (vkupno 25) vo makedonskiot jazik gi poseduvaat slednite semanti~ki osobini: 1. Figurativnite edinici se zasnovaat na tri osobini na pajakot: a) (fizi~ka osobina) gradba b) (odnesuvawe) odnesuvawe na pajakot spored nekoi pojavi i v) (odnesuvawe) pletewe mreà i lovewe. 2. Sekoja od gornite osobini se javuva so odredena simbolika vo figurativnite edinici i toa: - fizi~kata osobina "GRADBA NA PAJA@INATA" simbolizira vo figurativna smisla kinlivost, nesolidnost na odredena vrska (1 edinica pod broj 2). - odnesuvaweto na pajakot spored nekoi pojavi e zastapeno vo 4 edinici i toa so slednata sodrìna: kako predznak za dobivawe pismo (edinicata pod broj 3), kako predznak za gosti (edinicata pod broj 4), kako predznak za dobivawe pari (edinicata pod broj 5) i kako predznak za epidemija (edinicata pod broj 6). Vo odnos na francuskite primeri, izostanuvaat edinicite vo koi pajakot se upotrebuva kako predznak za sre}a, za nesre}a i za dobro zdravje). - pleteweto mreà, loveweto i kasaweto simboliziraat itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo (vkupno 11 edinici pod broevite: 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 23, 24 i 25). Pleteweto pajaìna se javuva i vo drugi edinici no ne so odredena simbolika tuku kako osnova za zagatnuvawe na pajakot vo gatanki (vkupno 9 pod broevite 1, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21 i 22). Za razlika od francuskiot jazik, pleteweto pajaìna vo makedonskite primeri ne simbolizira napu{teni predmeti ili mesta od strana na lu eto ili pak odminat vremenski interval.

16 16 Zvonko Nikodinovski Leksi~kata kategorija "Figurativni zna~ewa na pajakot" vo makedonskiot jazik e dosta posiroma{na vo odnos na istata kategorija od francuskiot jazik i taa gi poseduva slednite osobini: raznite ozna~uva~i od leksi~ko-semanti~koto pole "PAJAK" se nositeli na nekoja od ovie tri semanti~ki kategorii: kako predmetna stvarnost (ne{to kinlivo i nesolidno), kako ~ove~ko odnesuvawe (itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo) i kako predznak za (dobivawe pismo, gost, dobivawe pari i epidemija). 13. Vo makedonskite figurativni edinici so pajak ja sre}avame slednata zastapenost na referentnata vrednost: - najgolem broj edinici se so negativna referentna vrednost (vkupno 13 ili 52 %). Negativni se slednite semanti~ki priznaci: kinlivost, nesolidnost na odredena vrska, predznak za pidemija i itro, podlo, egoisti~no i opasno su{testvo. - na vtoro mesto se edinicite so neodredena vrednost (vkupno 9 ili 36 %). Kako neodreden se javuva delumno semiolo{kiot priznak "PLETEWE NA PAJA@INA" vrz ~ija osnova se gradat personificiranite gatanki za pajak vo makedonskiot jazik. - na treto mesto se edinicite so pozitivna vrednost (vkupno 3 ili 12 %). Pozitivni se slednite priznaci: predznak za (dobivawe pismo, gosti, dobivawe pari). Za referentnata vrednost na pajakot vo makedonskite figurativni edinici mo`eme da go zaklu~ime slednoto: ako se izzemat edinicite vo koi pajakot se javuva kako predznak za pozitivni nastani (vo 3 od vkupno 4 predviduva~ki paremii), ili gatankite vo koi pajakot ima neodredena vrednost, vo ostanatite edinici pajakot se javuva so negativen stroe` i so taa svoja osobina makedonskiot jazik se dobli`uva vo mnogu ne{to do situacijata vo francuskiot jazik. 14. Makedonskite figurativni edinici so pajak se zasnovani vrz 5 razni stilski figuri so slednata zastapenost: prvoto mesto go delat metaforata i personifikacijata so po 9 edinici (36 %), na treto mesto e analogijata so 4 edinici (16 %), na ~etvrto mesto se nao aat edinicite vo koi pajakot se javuva so svoeto konkretno zna~ewe (2 edinici ili 8 %) i na petto mesto e komparacijata so 1 edinica (4%).